drugaciji osecaj
Bilo je u neku ruku bolje vreme. Drugaciji je osecaj kada znas da na jedan film moze stati nekih 38 fotografija. Pazljivo biras sta ces slikati. Trudis se da svaka fotografija bude lepa. Vise paznje posvecujes tome. Strpljivo cekas da se fotografije razviju. Spakujes ih zatim u album i volis da ih povremeno pogledas. Sada je sve drugacije. Skljocas do iznemoglosti...slikas sve i svasta, znas da ce ti na kraju nekih 10% slika imati posebnu vrednost,a mozda i manje. Ne razvijas te fotografije, u roku od par minuta se one mogu naci u tvom racunaru..ima ih dosta pa te cesto mrzi da ih pregledas sve.
Odlazak na letovanje...vecina ljudi se ni tada ne odvaja od svojih mobilnih telefona. Na odmoru si, ali nisi potpuno opusten...u svakom trenutku si u kontaktu sa svetom od koga se navodno odmaras. Ne saljes razglednice, saljes sms poruke..Ali to nema istu draz. Ili kada treba sa nekim da se nadjes u gradu. Nekako mislim da ljudi sada vise kasne, a cesto se u trku prave novi planovi...bas zato sto imamo mogucnost da uvek budemo u kontaktu putem mobilnih telefona.
Novo vreme, nove tehnologije, uglavnom se prica koliko razvoj tehnike olaksava zivot. To je tacno, i ja se potpuno slazem...ali time se ponesto i gubi. Ljudi su povezaniji, a opet otudjeni. Nije potrebno ulaganje nekog napora...nema truda..nema novogodisnjih cestitki, nema setnje kada je hladno...vecini je lakse da uz pomoc interneta komunicira sa prijateljima tada.... Jednostavno, nije isti osecaj...vise mi se svidjalo ono staro vreme...a nije tako davno bilo..
