Princip je isti, sve su ostalo nijanse
Punih osam godina je bio uz mene. Bez njega nisam mogla da zamislim dan. Neki bi rekli da je u pitanju bila navika, a ja se baš ne bih složila. Bio mi je neophodan, bila sam zavisna. Sve je počelo onako slučajno, iz dosade. Vremenom mi je sve više bio potreban, postao je deo mog života. Zajedno smo bili uvek i svuda. Verovala sam da sam uz njega smirenija, da bez njega ne bih mogla sve teške situacije da prebrodim.
Bio je sasvim običan četvrtak. Jutro je davno prošlo, a ja sam bila umornija nego ikada. Pokušavala sam da nađem razlog tome. Onda je nešto u meni puklo. Umorila sam se. On je počeo da mi smeta, da me guši. Predstavljao je ogroman teret i morala sam nekako da ga se rešim. Sela sam, razmislila, dogovorila se sa sobom...i odlučila. Obećala sam čvrsto da mu se više nikada neću vratiti, pa makar se sve oko mene srušilo. Istrajala sam, ne sumnjam ni sada u svoju odluku i odlično se osećam. Naiđe ponekad kriza, ali ja se ne predajem. Ponosno izjavljujem da mi on - nikotin nije potreban, verovatno nikada nije ni bio..
