Kiša
Kad ćutanje zaboli
Više nego ružna reč ili daljina
Tada poželim da odem,
Na ulicu da istrčim
Da iza mene ostane grozna tišina.
A besmisao reže
I grlo se steže
I oči se suzama pune
Pa kiši se radujem
I tražim pogledom oblake crne
I ništa više ne vidim
Ni laž, ni istinu
Ni ljude, ni ulice,
Bežim od tebe
Bežim i od sebe
Dok kiša mi kvasi lice.
