Ta misao
Toliko malo znas o meni, a tako me dobro poznajes.. Ne pamtis sigurno ni datume ni boje..Znas osecaj, ludilo koje nas spaja..Znas da zagrlis, niko drugi ne zna to tako nezno..a opet snazno..
Znam tvoje misli, tvoju kozu. Ne znam gde si bio, ne znam gde ces otici, znam da moram da cekam da te neki ludi vetar ponovo donese..da krenemo ponovo u borbu protiv vremena i stvarnosti..
Hmm..snaga? sigurna sam da je imas..Samo, imas li volje?
Tristamente tutto deve finire
Nema tu pameti. Nema ni izbora..to se jednostavno desi. Udari te..osamuti, pomuti ti razum. Od toga se ne mozes sacuvati, bar ne do kraja.. Pogodi te neka emocija, prevrne tvoj svet. Kao kada se nadjes na nekom okeanu bez kompasa...Ne znas kuda treba da se kreces..
Kao pesma, znas da ce se zavrsiti pre ili kasnije, a opet uzivas u njoj dok traje..
Kao sneg, izgleda nezno i cisto, vremenom se istopi..
Kao sunce, sija svom snagom..pa onda zadje iza nekog brda ili planine..
Kao san, caroban i nestvaran dok ga jutro ne odnese..
Kao vetar, snazan i neumoran..
Kao uspavanka, topla i umirujuca..
Kao korak, tih i siguran..
Kao pismo, iskreno i lepo,ali vremnom pocinje da bledi..
Kao oblak, nedodirljiv i dalek, a opet volis da se zagledas u njega..
