Kada veruješ
Nekada je potrebno samo da veruješ i lepe stvari će početi da se dešavaju. Poželjno je tada naći bar jedan slobodan dan, imati kraj sebe dobrog prijatelja koji je raspoložen za putovanje ..i već tu magija počinje. Nakon samo nekoliko sati vožnje naći ćeš se u tom gradu. Neki kažu da liči na Novi Sad, drugi ga nazivaju „ Mali Beč“, najveći je grad Banata i ima bogatu istoriju. Da, da..u pitanju je Temišvar.
Ne znam da li zato što nije daleko od našeg glavnog grada, ili možda zato što ima veliki broj srpskog stanovništva, ali pri samom susretu sa gradom pomislih - It feels like home. Nakon obilaska grada zatekosmo se na Trgu Ujedinjenja.
Gledam oko sebe, tražim ih pogledom i srećna sam što ćemo se konačno sresti. Ne brinem, verujem svom osećaju. Sigurna sam da će susret biti lep..baš kao svi naši susreti u Blogogradu. Iii dolaze devojčice- Behappy i Mesečina. Krećem prema njima. Nema potrebe da se nešto zvanično upoznajemo..iako se prvi put uživo vidimo mogu reći da se već godinama znamo. Grlim ih i osmehujem se. Izgledaju baš kao što sam ih zamišljala, drage, vesele, pune energije. Nije nam bilo teško da nađemo teme za razgovor, mnogo je teže bilo spakovati sve teme u samo nekoliko sati druženja. Uz kafu, kolače razgovor i smeh sati su proleteli.
Pošto smo se našle u blizini jednog od najvećih šoping molova u ovom delu Evrope bilo je nemoguće odoleti.. posvetile smo koji minut i kupovini. Mrak se spustio i već je bilo vreme da naše putovanje privedemo kraju. Oprostismo se od mojih dragih devojčica Behappy i Mesečine (koje su, moram pomenuti, bile sjajni vodiči po gradu.. na čemu sam im neizmerno zahvalna) uz obećanje da ćemo uskoro ponovo organizovati sličan susret. Nadam se da ćemo se družiti baš u Sremskim Karlovcima uz kuglofe i društvo jedne meni posebno drage dame!
