naše pozorište
Sa pogledom mudraca,
sa osmehom deteta,
snažan poput vetra
nežan poput osmeha...
On, moj stari san
tako prokleto stvaran,
lepi mi se za prste,
a beskrajno je dalek,
i samo izgleda drugačije,
ni najmanje se nije izmenio.
Vičem, vrištim, preklinjem,
uzalud je, postajemo hladni
i ponovo se spušta zavesa,
a ni repliku nisam stigla da izgovorim
Nešto staro...
I ova tišina u tebi budi nervozu
a mene beskrajno zabavlja.
Želiš da zapališ nebo i stvoriš oluju,
želim plamen što nikada se ne gasi
i ne postoji raskrsnica
na kojoj bi se naše želje mogle sresti.
Dodir bi mogao biti
tvoj pokušaj da me u voštanu lutku pretvoriš
moj pokušaj da tvoje srce odledim.
A da se samo gledamo i ćutimo?
Ionako se uz dodir i reči nećemo razumeti..
AKO
Rudyard Kipling
Blogograd :)
Bila je vesela i pomalo stidljiva devojka u to vreme. Njen život je bio lep, naizgled običan. Iako je volela da provodi vreme sa porodicom i prijateljima, ponekada bi imala potrebu da ode negde daleko od svega i svih. Tražila je mesto u kom bi se lepo i prijatno osećala, mesto koje bi bilo samo njeno. Lutala je dugo po sajber prostoru. Taman kada je pomislila da ni tu neće naći ništa zanimljivo i dovoljno dobro ugledala je Blogograd. U početku joj se sve jako svidelo. To mesto joj je izgledalo toplo i harmonično, ali naišla je na problem. Nikoga u Blogogradu nije poznavala. Činilo joj se da nema šta da kaže i da njene rečenice ne bi bile dovoljno zanimljive ostalim posetiocima Blogograda. Udobno se smestila u jedan kutak. Sasvim neočekivano, reči su same počele da teku. Nizale su se nevešto sklopljene rečenice, a osećaj je bio divan. Činilo joj se da posle svake napisane rečenice svi ružni osećaji ostaju daleko iza nje.
Na njeno iznenađenje, česti posetioci tog zanimljivog mesta primetili su njen dolazak i toplo je pozdravili. Svi su bili tako različiti, a opet, vremenom su joj svi postali jako dragi. Mudri vitez pomogao joj je da upozna čari Blogograda i jednostavnost života. Nežna dama slala je uvek pozitivnu energiju i pokazivala plesne korake. Veliki čarobnjak činio je da se uz njegove reči može poleteti. Devojčica u čijim očima se mesečina presijavala postala joj je drag gost. Obradovala bi se kada bi srela dobrog duha, mudru pričalicu, zanimljivu AnaM, romantičnog pesnika i srećnu devojčicu. Volela je da poseti kuhinju vredne domaćice, zasladi se posle uz Karlovački kuglof ili Nastasjine kolače i popriča zatim sa vilom, mudrim Sremcem i jedinstvenom devojkom čije ime i reka ima. Sretala je vremenom i mnoge druge zanimljive posetioce. Odlazila bi iz Blogograda još veselija slušajući zvuke talasa ili poluuspavanku , ali se uvek na to mesto rado vraćala.
