Nedelja, Novembar 01, 2009
tisina
Ostah sama sa svojim mislima..To mi ovih dana dodje najteze..
Ma, gde bih otisla? Od sebe ne mogu da se sakrijem..Mada, mogla bih bar na kratko da zaboravim sebe. Da li bi me to odvelo u nove lavirinte?? Mozda je tisina bolji izbor.
Telefon dugo ne zvoni. Primirio se. Cudno je.
A onda pocinje guzva. I niko ne zna kakav mrak krijem iza osmeha. Ne vide ili ne zele da vide? Ili sam dobro uvezbala ulogu? Spakujem tako tugu u kofer, sakrijem je iza vrata i sa osmehom docekujem prijatelje. Mislim se, ako moj kofer dugo ostane tu, mozda cu i zaboraviti da postoji. Ko jos zeli da vidi mrak?
"I niko ne zna kakav mrak krijem iza osmeha."
Ljudi cesto ne vide bol,lakse im je da veruju u lazan osmeh...
sto mi nesto poznato ovakvo osecanje.
slazem se sa ashtraygirl.
vide ono sto zele da vide...
Ja se skrivati ne znam, a sa godinama se trudim i tom veštinom ovladati..
