Četvrtak, Januar 21, 2010
U medjuvremenu
Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od trazenja rešenja,
koje je uvek na dohvatu naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.
A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?
Ne kradi mi međuvreme,
ako vec ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad-tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.
Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.
Ne kradi mi međuvreme,
bojim se - upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.
Nikola Vranjković
...Pozdrav...
U medjuvremenu....
Ode zivot!
Stil pomalo podseća na najboljeg pesnika ovog bloga, Šuky-ja.
suky, vrlo recito :)
pozdrav!!
jovane, veliki pozdrav!!
casper.uvek neki raskorak...a zivot prolazi..
sanjarenja, slazem se..
