Četvrtak, Oktobar 27, 2011
Svetlost
Nagli trzaj i strah.
Na trenutak smo postali isti,
bila sam bez duše i krvi
od leda i besa satkana,
bez savesti i odgovora.
Prokleti trenutak!
I nastala je tišina,
a boje su se vratile,
i krug se konačno zatvorio.
Koraci mi postaju laki...
Oblačim osmeh i ne okrećem se,
a ovo je poslednja pesma o tebi
Savetujem ti da obučeš još nešto, prvo duva vetar, a onda narod bi bio zgranut u busu...ma koliko ti je osmeh vedar:))
Comment by
anam
(10/28/2011 10:09)
