tisina
Ostah sama sa svojim mislima..To mi ovih dana dodje najteze..
Ma, gde bih otisla? Od sebe ne mogu da se sakrijem..Mada, mogla bih bar na kratko da zaboravim sebe. Da li bi me to odvelo u nove lavirinte?? Mozda je tisina bolji izbor.
Telefon dugo ne zvoni. Primirio se. Cudno je.
A onda pocinje guzva. I niko ne zna kakav mrak krijem iza osmeha. Ne vide ili ne zele da vide? Ili sam dobro uvezbala ulogu? Spakujem tako tugu u kofer, sakrijem je iza vrata i sa osmehom docekujem prijatelje. Mislim se, ako moj kofer dugo ostane tu, mozda cu i zaboraviti da postoji. Ko jos zeli da vidi mrak?
nesto drugacije
Madjionicar sam...i kada mislis da se nista posebno ne desava...bavim se trikovima...Kupujem vreme..prodajem maglu..igram se...Samo..ti si bolje uvezbao tacku..znas neke moje trikove..ali cutis..ne odajes se.. zanimljivo ti je tako...Pokusavas da me naucis...Samo, glavni trik me nisi naucio..kako da nestanem i vratim se kada to pozelim? Eh, zasto ranije nisam pocela da se bavim magijom? Da jesam...mozda bih i to znala...ovako..koristim trikove koje znam...a usput mogu i nesto novo da naucim... Ali, ne moze svako biti pravi madjionicar...foliranata ima dosta...jeftini trikovi se lako otkriju.. A ako si pravi...prepoznacu te...
u potrazi za dobrom pricom
Toliko poznato...na prvi pogled sve apsolutno predvidivo...mislis da znas sve korake..i gde bi svaki od njih mogao da te odvede..Cula si pricu toliko puta...a mozda si je nekada i sama procitala..znas da ti citanje takve price moze doneti par sati uzivanja...i da ces se posle toga osecati prazno..posto je to ipak samo kratka prica koja ce ti malo skrenuti misli od svega...ali nece ostaviti nikakav utisak...a ipak se dvoumis..citati...ili ne? sta ako je ovoga puta nesto drugacije?? sta ako ima nastavak...ili cak 100 delova...ili je to samo pocetak dobre knjige... i nekim cudom zavrsava happy end-om? Tada praznina ne bi nastala..Valjda te to navodi na citanje..Da nisi neko ko nema bar trunku nade...ne bi nikada ni pomisljala na to...ali ovako...u nedoumici si..
A i u prednosti si...znas moguce verzije...ali prica ne zna tebe..a ni tvoj zagonetni osmeh..dok citas pazljvo i analiziras..Kazu da se iz svake price moze nesto nauciti..i ti to znas...jedino sto ne zelis je da ponovo citas isto... A sta ces uraditi?? Pa to samo ti mozes da odlucis..Dobro znas da mozes da odustanes ako ti se ne svidi uvod... a mozes okrenuti list...uh...toliko opcija...A ti zelis da jednoga dana u svojoj maloj biblioteci imas samo kvalitetna dela...Steta sto se na osnovu korica nista ne moze zakljuciti..
savrsena noc ili imaginacija??
Kazu da se najlepse stvari desavaju kada ih ni najmanje ne ocekujemo...I deluje logicno...ne ocekujes nista...ni najmanje se ne spremas za neku situaciju...pa ne stignes ni da analiziras lose strane kada se sve prebrzo desava..Valjda ih u datom trenutku ni ne primecujes...I eto savrsenog trenutka...
On je deckonja od koga se nikada neces potpuno izleciti...svidja ti se njegov glas, njegove oci...nacin na koji prica i razmislja...neverovatno dobro se razumete i u potpunoj tisini, izmedju vas postoji neka veza koju nikome ne mozes docarati..bla, bla, bla...Ali, postoji ono veliko ali....on se nikako ne uklapa u tvoj zivot...a ti se tek ni najmanje ne uklapas u njegov...kao da je vas susret odlazak u drugu dimenziju, drugi svet.. OSNOVNO PRAVILO-ne pokusavaj da spojis svoj stvarni svet sa tom drugom dimenzijom...inace ce biti jako bolno..
I tako...javi se on (kao i uvek) kada to najmanje ocekujes...prica ti kako se nije javljao dugo zato sto je tako bilo najbolje...sto cak i tebi deluje logicno..Prica ti kako je vas poslednji susret bio super..i iznenadjujes se koliko detaljno se svega seca...Zeli da te vidi ponovo...znas da to nikuda ne vodi, da ce posle nekog vremena opet nestati...Ali...KAKO ODOLETI??
I eto tebe...nisi potpuno svesna ni sta se desava..a stojis ispred njegovih vrata...i tada ti se cini kao da je vreme stalo..Isti osmeh...ista hemija...srecan je sto si tu...pokusava da za kratko vreme podeli gomilu svojih misli sa tobom...zna da ces ga najbolje razumeti..a nastavak veceri ide kao u nekom filmu (iako se potajno nadas da ce bar nesto biti lose i da ces se tada sigurno izleciti od njega....sve je savrseno)..Toliko ti je lepo u njegovom zagrljaju da jos ne verujes da je stvarno..A zatim, iako to ne zelis, dolazi jutro, obaveze prekidaju bajku..Znas da je vreme da se vratis u svoj svet..
Postoje dve opcije..ili da uzivas u njegovoj blizini kad god mozes i koliko god to mozes,ali da prihvatis da to na neki nacin nije stvarno, da onog trenutka kada mu okrenes ledja prestanes da mislis o tome...ili da se jednom zauvek odreknes svega toga i da za ovaj muski primerak koristis opciju ignore ili delete 
